Memorije

RAM (Random Access Memory) je neophodna za rad PC računara, pošto se u njoj tokom rada smeštaju programi koji se izvršavaju, kao i podaci koji se tim programima obrađuju. RAM memorija čuva (pamti) podatke u njoj samo dok ima napona. Kada se isključi računar, svi podaci iz nje se brišu i počinje učitavanje novih. Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvršavanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristi procesor CPU izvršavajući učitane programe i njima obrađuje dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva i radna memorija. Prema načinu izrade RAM memorija se deli na dve osnovne vrste: statički RAM (SRAM) i dinamički RAM (DRAM). Danas se gotovo isključivo koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM) memorijski moduli ili kraće DDR moduli. Pored uobičajene DDR3 memorije koja je danas u najširoj upotrebi, koriste se i njene starije varijante, DDR2 memorija i DDR1 / DDR 400 memorija. Za razliku od DDR memorijskih modula, koji se napajaju naponom od 2,5V i imaju 184 izvoda (pinova), DDR2 memorijski moduli se napajaju naponom od 1,8V (dobija se posebnim regulatorom napona na matičnoj ploči) i imaju 240 izvoda (pinova). Osnovna jedinica za veličinu memorije je bajt, međutim, u praksi se koristi veća jedinica megabajt (MB), pri čemu je: 1kB = 1024B i 1MB = 1024kB = 1024 x 1024B = 1048576B.